Category Archives: Кутак за родитеље

Леворуко дете и …

Uobičajen

Овај текст није случајно испред Вас: или сте Ви леворуки или Ваше дете, или неко Вама близак.

Леворуких је све више. На срећу скоро нико не покушава да их натера да пишу десном руком, већ покушавају да разумеју како то изгледа живети у свету „дешњака“.

Научници се баве разлозима настанка, испитивањима психолошких карактеристика, како функционише мозак и моторика. Са друге стране чак и индустрија и трговина се укључују: праве се маказе за леворуке, неки инструменти .

Питајући се како је настала толика разлика у корист дешњака, научници су покушавали да нађу одговор упоређујући истраживања која су се бавила животињама, али и различитим подацима о броју леворуких особа, зависно од земље у којој су се родили и одрасли .

Леворуких људи је 8% мушкараца и скоро 6% жена англосаксонског подручја, нешто више од 4 % јапанаца и мало више од 2% јапанки, и на пример само 1,5% кинеза пише и једе левом руком (на основу података И.Макарјева, 2003.Петроград).  Очигледно леворукост – деснорукокост није ствар само моторике шаке, фунционисања мозга, већ и традиције, веровања, васпитних поступака.  Обично се поставља питање шта је узрок леворукости ? Научници немају јединствен одговор.  Већина ће приметити да сигурно има неког рођака, претходника који само пише десном руком, а све остало ради левом руком или су му доста снажне обе руке.  Раније се догађало да се деца упорно,  још док су сасвим мала, давањем кашике, чешља или играчке у десну руку навежбавају за коришћењем десне руке, чак и ако она није доминантна.

Леворукост – деснорукост се одређује још у пренаталном периоду.  Зна се да се у породицама које имају бар једног леворуког родитеља 10 до 12 пута чешће рађају леворука деца.

Деца врло рано показују своју опредељеност (да ли су дешњаци или леваци) већ у првим годинама живота.  Истина има и случајева да се уочава код неке деце и касније, али ређе после четврте, пете године. Пратећи свакодневни живот и игру сопственог детета може се проценити која му је доминантна рука.  Већина животних активности се обавља коришћењем обе руке.  Али ипак обично једна рука придржава предмет, а друга прецизније и вештије обавља одређене активности .

У игри и животу, не скрећући пажњу детета, можете проверити :

Којом руком:

– црта?

– држи четкицу за зубе?

– се чешља?

– дели карте?

– гађа лоптом?

– ставља коцке, кад прави кулу…,

– гура аутић,….

– облачи лутку….

– ниже перле…

– брише гумицом…

– коју руку прву ставља у рукав .. кад се облачи…?

Ако дете у 9 од 10 оваквих ситуација користи леву руку,  може се претпоставити да је леворук.  Има деце и одраслих који равномерно користе обе руке, па ће се њима десити да 4, 5 активности раде једном, а друге другом руком.

Уколико је потребно, право тестирање може обавити специјалиста.  Познато је да мозак човека има две половине које нису индентичне.  Ако је развијенија лева половина мозга, човек је дешњак, а ако је развијенија десна страна мозга, он је леворук.  Разлика није само у томе што један пише десном, а други левом руком или шутира лопту левом или десном ногом.  Наше половине мозга одговорне су не само за супротне стране тела, већ и за карактер наших активности.  Лева половина мозга обрађује информације, систематично, постепено: проверава све могуће варијанте. Захваљујући тој половини мозга ми разумемо смисао речи, апстрактне појмове, способни смо да свет који нас окружује класификујемо, планирамо своје активности укључујући логичко закључивање и чињенице.  Зато нам се често чини да дешњаци закључују црно-бело, логично, рационално.   Организовани су, завршавају једну обавезу и прелазе на следеће, прво планирају, па онда су у акцији, тешко им је да промене одлуке.  Нуде стабилност и структуру .  Десна половина мозга обрађује информације интуитивно, тренутно, са пуно емоција, креативно.  Па се догађа да леворуки трпају ствари на гомилу.  Иду од једног задатка до другог, неке остављају незавршене.  Одлажу до последњег момента , пре него што почну са радом.  Заборављају да планирају, већ су одмах у акцији.  Понекад тренутно уочавају битне ствари у ситуацији.  За њих је карактеристично да у ситуацији виде необично и неочекивано, да примете нешто што већина неће видети.  Али ће понекад видети проблем у нечему сасвим једноставном.

Често ће све то резултирати изразитиом креативношћу.  Ове способности које подстичу креативност имају и своје друго лице. леворука деца која имају склоност ка истраживању и креативности имају другачији ток развоја од типичних дешњака.   Развој леворуких често иде скоковито, неравномерно , па неке способности су ниже од просечних вршњака, а неке друге далеко више.  Такав развој, који нема раван успон, већ више цик -цак и труд леворуког детета да се развија у свету дешњака ствара посебно изазовну ситуацију развоја.  Неке тешкоће које се наводе даље у тексту могу да се уопште не појаве или да прођу готово неприметно, јер неки леворуки развијајући своје способности компензују друге, па су често бољи математичари, лако изводе закључке, али теже памте, немају снажну концентрацију или имају тешкоће у писању.  Обичан човек нема проблема кад треба да одреди која му је десна рука.  За леворуког то није баш једноставно.  Тешкоће у просторној оријентацији у животу и на папиру честа су одлика леворуких.  Игре на којој ти је руци сат, наруквица, навезен детаљ на рукаву… могу бити подршка у оријентацији.  Сетите се само како је изгледало кад сте на часовима вожње аутомобила морали да координирате рад руку, стопала, пратите саобраћај и да извршавате налоге скрени лево – десно…

Са сличним тешкоћама се суочава малишан када улази у свет графичких симбола, писања, слова.  Писање као у огледалу, када слова и бројеве деца пишу наопако, је само једна фаза развоја писања леворуког детета. Вероватноћа да се појави писање као у огледалу је преко 80% код леворуке деце узраста 5 -7 година.

За леворуко дете је сасвим свеједно одакле почиње читање или писање од горе, доле, с лева или десна. Они не раде тако да би некога нервирали, већ зато што им положај ништа не значи.  Зато је потребно вежбање коришћења свеске, папира и подсећање на правац коришћења папира са леве стране на десну и од врха странице до дна.  Наравно вежбање графо-моторике треба да буде забавно и без присиле.  Иако је доминантна на пример лева рука, и стоји јасна препорука да не треба превежбавати руку, не значи да се лева рука не употребљава.

Треба користити различите активности у којима се вежба моторика обе шаке и тела у целини.  Игре тражења туђих грешака су увек интересантније од тражења својих.  Зато обичне коцке са словима или словарице могу бити забавна игра ако се постави задатак да од 10 постављених слова пронађу три која су окренута наопако.  Подразумева се равноправност одраслог и детета у задавању и решавању. У наставку се нуде примери различитих активности, задатака, игара прстима који поред графомоторичких вежби укључују дечију креативност и логичко закључивање.

Мали подсетник за родитеље, васпитаче и учитеље:

– Одрасли не треба да показује ни под којим условима негативан однос према леворукости.

– Немојте пребацивати леворуког на деснорукост: То озбиљно угрожава дечије здравље. Обично се у таквим ситуацијама најбрже примети почетак муцања таквог детета!

– Водећа рука се одреди природно до 4-5 година. И ма колико нисте задовољни квалитетом каснијег цртања или писања не сме се превежбавати рука!

– Потребно је пажљиво праћење леворуког детета : уочавање промена расположења, знати узроке његове радости, али и туга, разумети његове проблеме и помоћи му да их превазиђе.

– Леворуки су темпераментни, нестрпљиви и често раде, а да не промисле.

– Често не могу да се усредсреде, пажња им је краткотрајна и имају потребу за смењивањем активности. Није да неће да седе, већ не могу! Тешко издржавају присилу.

– Тешкоће које има леворуко дете могу бити тешкоће самог детета чији узрок није у леворукости.

– Научите дете да правилно седи за столом. Користи простор свеске. Водите рачуна да њему светлост треба да допире са десне стране.

– Када започне писање немојте очекивати да слова пише повезано. Неки леворуки пишу као у огледалу, започињу писање са десног краја папира, одоздо на горе и слично. Они морају да вежбају коришћење папира с лева на десно.

– Не терајте их да читају, иако знају слова, ако сами не показују интересовање. Њима треба више времена играња на слово на слово, различитих вежби, игара са препознавањем слова и њихових елемената. –

Вашем детету је потребна пажња и посебан приступ не зато што је леворуко, већ зато што је свако дете стварно јединствена и непоновљива особа. –

Од размевања, стрпљења, љубави, благовремене подршке и помоћи одраслог родитеља и учитеља зависиће успешност и задовољство сваког детета.

Advertisements

Учитељ/учитељица

Uobičajen

Како ће дете прихватити школу умногоме зависи од односа који на самом почетку школовања успостави са својим учитељем/учитељицом. Развијајте поверење код детета према учитељу/учитељици. Објасните му какву улогу и које све задатке учитељ има – а они су свакако много већи него да детету само пренесу знање. Говорите детету о учитељу/учитељици лепим речима, са поштовањем и уважавањем његовог рада. Укажите детету на то да ће се учитељица радовати његовим успесима, али да је она ту и зато да му олакша кад је нешто тешко, да га научи и покаже му кад нешто не уме да уради, да му помогне да стекне другове… Такође је важно да дете буде свесно тога да учитељица не може баш увек само њему да посвети време и пажњу – да је она ту и због других ђака.
Познато је да је за ђака првака учитељ велики ауторитет. За првака је он/она најбољи, најпаметнији, најправеднији човек. Учитељ управо захваљујући свом ауторитету врши велики васпитни утицај. То је разлог због кога сваки учитељ/учитељица настоје да што више подигну свој ауторитет у очима деце. Греши сваки родитељ који покушава на било који начин да оспори ауторитет учитеља. Не би ваљало пред дететом рећи нешто ружно за учитеља, чак и ако мислите да је заслужио критику. Сваки неспоразум се може решити разговором са учитељем насамо.
Сваки родитељ који се одговорно понаша може очекивати да ће и његово дете стећи сличне особине.

Учење и домаћи задаци

Uobičajen

Најважнија дужност и највећи напор са којим се ђак првак среће у школи, и то по први пут, је израда домаћих задатака. Они имају вишеструку значај – образовни и васпитни. Задаци су обавеза која се мора извршавати скоро свакодневно. Управо преко обавеза и дужности се најјаче васпитно делује. И детету, као и одраслој особи, свака обавеза пада тешко. Зато детету помозите да та обавеза пређе у навику. Супротан ефекат постиже се ако се много мешате у рад детета, ако га препустите самом себи или га кажњавате, а нарочито ако уместо њега радите задатке. Дете не може научити гледајући него радећи. Дакле, дете треба само да ради задатке а права помоћ родитеља се огледа у томе да се интересује за његов рад, да га упућује, подстиче, храбри. Навикните дете да ради у исто време и на једном одређеном месту. Договорите се са дететом да после краћег одмора пошто дође из школе прво уради задатке и онда се игра. Тако се развија осећај дисциплине и одговорности. Не препоручује се рад непосредно после ручка нити после игре. Пре него што дете, сада у улози ученика, почне да учи или ради задатке нека се претходно припреми за рад : опере руке, провери да ли је сто чист, да ли је сав прибор ту и сл.

Радне навике

Uobičajen

Да би се дете навикло на ред и рад то треба чинити постепено. Навике се не стичу преко ноћи већ дуготрајним понављањем одређених радњи. Ваљало би дете усмеравати да своје ствари свакодневно оставља на своје место, да обавља неке послове у кући који не захтевају много снаге и времена али који ће бити његова редовна обавеза. Оно управо обављањем ових послова стиче самосталност и самопоуздање који су основа здраве и зреле личности и одговорног ученика.
Како би се створиле навике за школски рад, дете треба да има стално место за рад, прибор и књиге као и одређено време за рад и одмор.
*место за рад
Заједно са дететом одредите (дефинишите) радни простор. Уколико постоји дечија соба, претворите један њен део у место за рад. Ако нисте у могућности да детету обезбедите простор за рад, игру, дружење и одмор у једној соби креирајте те просторе на више места у кући, водећи рачуна о томе да дете, уколико ме може да има лични и «фиксиран»простор, мора да има лично уређен простор. Место за интелектуални рад, за израду домаћих задатака и учење, мора бити мирно и заштићено од пролаза укућана док је рад у току. Било би добро да дете има свој радни сто и столицу и од почетка инсистирајте да се учење одвија баш ту и нигде другде. У току рада дете нека прави кратке паузе за сок, понеку вежбицу истезања или тоалет.
*прибор и књиге
На радном столу држати само књиге и прибор а никако играчке или сличне ствари које ће скретати пажњу са задатака. После завршеног учења код првака стварати навику да коришћене књиге и прибор скупи и одложи на своје место као и да их чува и држи уредно.

Адаптација ученика првог разреда на школу

Uobičajen

Адаптација ученика на школу подразумева спремност детета да прихвати нове обавезе, али и спремност родитеља да му у томе на прави начин помогну и обезбеде услове за успешан рад.
Превасходно оно мора игру заменити обавезама и систематским радом. Игра се не искључује али се помера у други план. Игра се не сме елиминисати јер је неопходна за развој бројних функција, али сада обавезе добијају примат.
Најважније за предшколски период и период поласка у школу је да се изгради осећај одговорности код деце, а упоредо са тим ваља их осамостаљивати. Процес осамостаљивања и стварања осећања одговорности постиже се пре свега у међусобним контактима родитеља и деце у породици. Како? Родитељи морају пред дете постављати различите захтеве и обавезе примерене њиховом узрасту, а то ће уједно бити главни помагачи у дететовом даљем школовању. Интелигенција је само један од услова да дете буде успешно у школи. Упоредо се морају развијати и други квалитети личности да би његове интелектуалне могућности могле да дођу до пуног изражаја и то у најпозитивнијем смислу.
Припремите дете за колектив. Одведите га да види школу, испричајте му шта се тамо ради без застрашивања или претераног улепшавања. Добро је ако може да сазна искуства другог детета које већ иде у школу. Постепено прилагодите ритам спавања и оброка оном који га очекује. Јако је важно да пред дететом изражавате позитивно мишљење и да своје дилеме и страхове не показујете. Заједно са дететом можете припремити ствари за школу. Дозволите му да изабере ранац или нешто од потребног прибора. Направите заједно налепнице за свеске или кутију за оловке.
Имајте доста стрпљења и када осећа страх или плаче. Детету ће можда бити потребно и неколико недеља да се адаптира. То посебно важи за децу која се нису одвајала од породице или су имала искуство нестабилности у животу.
Деца на овом узрасту успостављају аутономију и схватају коме могу да верују и са ким желе да остваре близак контакт. Дајте им довољно времена да упознају нову средину, упутите их на правила, усмеравајте ка активностима, говорите им о вашим очекивањима… Похвалите их када се прикључе групи и када нешто добро ураде. Радећи овако можете очекивати да ће се дете ускоро прилагодити.
Све новине са којима се дете среће при поласку у школу могу бити тешкоћа за њега, па није редак случај да многа не успевају лако да се адаптирају. Тешкоће у прилагођавању се могу испољити у промени понашања, било да се претерано повлаче или постају упадљиво немирна, а могуће су и друге реакције као што су заборавност, плакање, страхови, избегавање школе, «бекство у болест», поремећаји апетита, сна, поремећаји функција пробавних органа. Најчешће су то пролазни симптоми или реакције на неуспех у прилагођавању или на страх од неуспеха. Страх може бити изазван тешкоћама у прихватању школских обавеза или у немогућности успостављања контаката са другом децом или учитељем/учитељицом.
Чак и ако дете не пролази кроз проблеме одвајања, имајте на уму да је долазак у нову средину тежак прелаз за њега. Па, уколико на почетку одбија да се прикључи групи, да ради са другарима, да одговара на ваша упутства, сетите се да је такво понашање, макар у првим недељама, развојно нормално.